Lakše razumevanje standarda zahteva pre svega poznavanje anatomije psa i upotrebnu vrednost određene pasmine.
Rotvajler je pre svega radni, pa tek onda službeni pas i pas za obranu. Radni pas kao što i sama reč govori je stvoren kako bi učestvovao u nekom radu (teranje stada, vuča sanki ili kolica…). Organizam i građa rotvajlera moraju biti, u tu svrhu, formirani kako bi jedinka dugo mogla da radi, a da se kratko odmara. Jednom rečju, sva uložena snaga mora biti maksimalno iskorišćena – bez gubitka energije.
Gore navedeno rotvajleru omogućuju snažne noge, dobrih uglova , jaka i ravna leđa i dobro postavljen vrat. U kretanju leđa su čvrsta i relativno mirna, dok cela figura odiše harmoničnošću i sigurnošću sa dugim iskorakom.
Vrlo je važna dužina psa koja ne sme da prelazi 15% od visine u grebenu. Odnos dužine i visine obično je 10:9 ili nešto manji, dok su ženke uvek bliže gornjoj granici. Ovome nalazimo opravdanje i toleranciju iz razloga što ženke nose mlade koji se nalaze u njenoj utrobi.
Glava rotvajlera je ujedno i pasminska odlika . Razloge za oblik glave kod rotvajlera nalazimo u tome što se od samog početka pokazao kao vrstan pas – zaštitnik. Kao takav (pas za odbranu) , morao je imati i snažan zagriz. Prvobitni standard je zahtevao odnos 1:1 između lobanjsko-čeonog dela glave i nosnika . U ovom odnosu njuška je bila preduga, nedovoljno duboka i nije omogućavala dobar zagriz. U današnjem standardu odnos između njuške i lobanjsko-čeonog dela je 1:1,5. Pri ovim merama, glava rotvajlera je srednje dugačka, široka između ušiju i zaobljena (ispupčena) – gledano sa strane. Koža na glavi je dobro zategnuta.
Rotvajler je pas koji mora imati dovoljno mase (supstance), koja će u potpunosti odgovarati razvijenosti kostura (skeleta).
Naglašen nedostatak mase i slab kostur može dovesti izgled psa do atipičnosti. Ni višak mase (masnoća) neće biti pohvalna, jer višak masnog tkiva onemogućava optimalan rad srca, pluća i ostalih unutrašnjih organa.
Sve ovo povlači ocenu manje u zavisnosti od stupnja stanja.